"Отмщённая кокетка"

Автор Вл. Самошин, 27 января 2023, 21:27

« назад - далее »

Вл. Самошин

"Давненько не брал я в руки шашек!" А тут взбрело мне вдруг вернуться к переводам с французского, которыми не занимался уже давно. Стихи, правда, не стал переводить, чтобы не вызывать негативных откликов, ограничившись прозой.

NB. Поскольку, как я уже говорил, французскими переводами я не занимался уже давно, в переводе возможны ошибки. Те фразы или отдельные слова, в точности перевода которых я не уверен, набраны курсивом.

Вл. Самошин

LA COQUETTE VENGÉE (1659)

[traditionnellement et faussement attribué à N. de Lenclos]

    Ma nièce disait Éléonore à Philomène, quand vous serez à Paris, ne faites point amitié ni conversation avec toute sorte d'hommes: il y a bien du choix à faire parmi eux; mais surtout évitez les philosophes. Voilà un mot que vous n'entendez pas, je le vois bien, un peu de patience, vous allez bientôt savoir ce que c'est. Quand Dorilas votre frère, allait au collège, vous avez vu souvent dîner chez vous un certain homme qui faisait tant de révérences et tant de gestes en entrant, qui riait an nez de tout le monde, qui parlait toute sorte de langues hormis la nôtre, qui avait toujours les cheveux mal peignés, la barbe sale et le collet entrouvert, toujours crotté, toujours la soutane grasse et le long manteau déchiré. Ne vous souvient-il pas d'un éclat de rire qui vous prit à table, un jour, quand il disait au laquais qui lui donna à boire qu'il se couvrît, autrement, qu'il n'accepterait jamais le verre de sa main, avec des compliments si longs et si opiniâtres qu'il fût mort de soif, si votre père n'eût eu pitié de lui? Vous le connaissez; c'était le maître qui enseignait la philosophie à Dorilas; c'était un philosophe, mais il n'était pas de ceux dont je veux vous parler.

    Vous avez encore ouï parler cent fois d'un certain abbé qui est dans notre voisinage, dont la vie est toute retirée, qui ne songe qu'à lui, qui ne veut point faire d'amis de peur de s'engager à être le leur, qui se cache au grand monde pour en éviter l'embarras, qui fuit les compagnies comme autant d'occasions d'intrigues et de soucis, qui n'aime que ses livres et ses chiens, et encore plus ses chiens que ses livres; et autant de fois que nous en avons parlé, nous avons toujours ouï dire que c'était un philosophe; ce n'est point encore là ce que j'entends.

    Il y a d'autres philosophes qui aiment la compagnie, mais celle de leurs semblables, où ils ont leurs coudées franches et la liberté entière de tout dire et de tout faire, des philosophes goinfres, qui courent le cabaret, qui ivrognent sans cesse, parce qu'ils disent qu'ils n'ont jamais tant de plaisir que quand ils ont noyé ou endormi leur raison, qui leur joue cent mauvais tours quand elle veille, qui les contraint de faire cent réflexions fâcheuses, et qu'ils appellent l'ennemie capitale de leur repos. Ces philosophes-là portent leur reproche avec eux.

(À suivre)

ОТМЩЁННАЯ КОКЕТКА (1659)

[традиционно и ошибочно приписывается Н. де Ланкло]

– Моя дорогая, – говорила Элеонора своей племяннице Филомене, – когда вы будете в Париже, не завязывайте дружбы и не разговаривайте без разбора со всякими мужчинами: да, среди них есть из кого выбирать, но особенно избегайте философов. Это слова, которые вы [сейчас пока] не понимаете, я это прекрасно вижу, но немного терпения, скоро вы узнаете, о чём я говорю.

Когда ваш брат, Дорилас, ходил в гимназию, вы часто видели у вас за обедом некоего мужчину, который так много кланялся и жестикулировал, входя, который смеялся у всех на виду, который говорил на всех возможных языках, кроме нашего, волосы которого вечно были плохо причёсаны, борода которого была засалена, а воротник немного расстёгнут, всегда грязный, сутана которого также была всегда засалена, а длинное пальто рваным.
Разве вы не помните взрыв смеха, когда однажды вы садились за стол, и он сказал лакею, который принёс ему вина, чтобы тот прикрылся, а иначе он никогда не взял бы из его руки бокал, причём говорил он это с такими продолжительными и настойчивыми комплиментами, что умер бы от жажды, если бы ваш отец не сжалился над ним? Вы его знаете, он был учителем, который преподавал Дориласу философию, он был философом, но не из тех, о ком я хочу с вами поговорить.

Вы также слышали, как говорили о некоем аббате, который живёт по соседству с нами, от которого жизнь полностью ушла, который думает только о себе, который не желает заводить друзей из-за страха оказаться в зависимости от них, который прячется от большого мира, чтобы избежать дискомфорта, который избегает общества, поскольку считает его причиной интриг и неприятностей, который не любит никого, кроме своих книг и своих собак, и даже больше – своих собак, чем свои книги; и сколько бы мы ни говорили о нём, нам всегда говорили, что он был философом; но это ещё не всё, что я слышала о нём.

Есть и другие философы, которые любят общество, но только такое, в котором люди похожи на них самих, где у них есть возможность действовать без стеснений и полная свобода говорить, что угодно и делать, что угодно, философы-обжоры, которые бегают по кабаре, которые пьянствуют без остановки, потому что они говорят, что никогда не получают столько удовольствия, как тогда, когда они топят [в вине] или усыпляют свой разум, который играет с ними сотню дурных проделок, когда он бодрствует, который принуждает их обдумывать сотню неприятных мыслей, и который они называют первостепенным врагом своего покоя. Эти философы несут с собой свой упрёк.

Нинон де Ланкло (1620 – 1705) – французская куртизанка и писательница.

(Продолжение следует)

Damaskin

Цитата: Вл. Самошин от 27 января 2023, 21:32философы-обжоры, которые бегают по кабаре

Здесь перевод неверный. Cabaret в 17 веке - это еще не кабаре в нашем понимании.

Cabarets had appeared in Paris by at least the late 15th century. They were distinguished from taverns because they served food as well as wine, the table was covered with a cloth, and the price was charged by the plate, not the mug.[4] They were not particularly associated with entertainment even if musicians sometimes performed in both.[5] Early on, cabarets were considered better than taverns; by the end of the sixteenth century, they were the preferred place to dine out. In the 17th century, a clearer distinction emerged when taverns were limited to selling wine, and later to serving roast meats.

То есть они "бегают по кабакам" скорее.
Если уж тянет к сугубой академичности, то надо делать комментарий. Мол, в оригинале использовано слово cabaret, а cabaret в 17 веке выглядели так-то и так-то.
Auge um Auge und die ganze Welt wird blind sein.

Вл. Самошин

Понятно... Спасибо. Сначала я хотел написать именно "бегают по кабакам", но кабак у меня ассоциируется исключительно с заведением, где много пьют, известно чего, тогда как в тексте говорится об обжорах. Поэтому оставил в переводе "кабаре", хотя и чувствовал, что это слово здесь звучит неестественно, что у современного читателя кабаре ассоциируется с другим типом заведений – где играет музыка, поют песни, актриски танцуют, и где испытываешь чувство досады, от того, что "ни съесть, ни выпить, ни поцеловать"...  :)

В общем, повторю, согласен с вами, только не знаю, чем бы более "приличным" заменить "кабак"... Может, на "харчевню"?

Damaskin

Цитата: Вл. Самошин от 28 января 2023, 12:07но кабак у меня ассоциируется исключительно с заведением, где много пьют, известно чего, тогда как в тексте говорится об обжорах.

Да, в 19 веке, как о том пишет Прыжов, продажа закусок в кабаках запрещалась. Но мне кажется, харчевня или трактир подходят хуже. Но кабаре - это совершенно другой образ. Да и "бегать по кабаре" я сначала воспринял, как метаться по помещению  :)
Auge um Auge und die ganze Welt wird blind sein.

Вл. Самошин

Да, вы правы. И кабаре в переводе неуместно, и харчевня звучит слишком "по-русски", если так можно выразиться, да и фраза получилась двусмысленной... Напишу тогда "которые бегают из одного кабаре в другое, а из другого в третье", а в примечании отмечу то, что вы сказали: французские кабаре XVII века отличались от современных, а именно, что они не были связаны с развлечениями, а были местом, где люди обедали.

Вл. Самошин

#6
LA COQUETTE VENGÉE (1659)

(Suite)

    Quand je dis donc que vous devez éviter les philosophes, je n'entends point parler d'un docteur, ni d'un solitaire, ni d'un libertin dont la profession est ouverte et déclarée. J'entends certains pédants déguisés, pédants de robe courte, des philosophes de chambre qui ont le teint un peu plus frais que les autres, parce qu'ils se nourrissent à l'ombre et qu'ils ne s'exposent jamais à la poussière et au soleil; des philosophes de ruelles qui dogmatisent dans des fauteuils; des philosophes galants qui raisonnent sans cesse sur l'amour, et qui n'ont rien de raisonnable pour se faire aimer. Vous ne sauriez croire combien ces gens-là sont incommodes.

    Au commencement que j'étais à Paris, encore toute pleine de l'air de nos provinces, lorsque le premier venu m'était bon pourvu qu'il me dît quelque chose, je fis connaissance avec un de ces gens-là. Il vint, par hasard, dans une maison où j'étais en visite avec une de mes cousines; il était habillé fort uniment, il n'avait ni ruban ni dentelle, il ne me souvient pas même s'il avait des glands; son chapeau était un peu lustré, avec un petit crêpe, son bas de soie ne faisait pas le moindre pli, le manteau sur les deux épaules, le pourpoint fermé, la petite manchette au bout, le gant de Grenoble à la main, il n'y avait rien de superflu; un clin d'oeil, un sourire, un petit mouvement suppléaient à toutes ces révérences étudiées qui ne sont bonnes à rien. Le fils de la maison lui fit grand accueil. « Voilà mon fils qui est ravi de vous voir », lui dit sa mère.

    « C'est Monsieur tel », dit-elle à toute la compagnie; et dans la compagnie il y avait force dames. Je ne vis pas qu'elles s'en émurent beaucoup. Je crus que l'entretien, qu'il avait interrompu par son arrivée, les attachait si fort qu'elles ne pensèrent point à lui faire compliment. Son nom ne m'était pas inconnu; des jeunes gens qui revenaient de Paris m'en avaient parlé dans la province. Il prit un siège auprès de moi. On continua l'entretien d'un certain mariage qui s'était fait à la cour. Ni lui ni moi ne disions pas un mot : moi, parce que je ne savais rien; lui, parce que le sujet ne lui plaisait pas. Il s'imagina que la même raison nous faisait taire tous deux. Après avoir attendu quelque temps : « Nous ne sommes, ni vous ni moi, me dit-il tout bas, du grand entretien; nous en pouvons faire un second entre nous sans troubler le leur : aussi bien elles parlent si haut qu'elles s'étourdissent elles-mêmes, et par conséquent il est impossible, dans le bruit qu'elles font, qu'elles nous entendent. » Je lui répondis, il me dit encore quelque autre chose; je lui fis aussi quelque autre réponse, mais j'affectais toujours de mettre dans ce que je disais quelque pointe et quelque mot extraordinaire. Il me reconnut provinciale; il me fit alors cent questions sur mon pays, sur ma naissance, sur mon nom, sur ma demeure, sur les livres que je lisais. Que ne dit-il point contre Balzac, Voiture et tous les faiseurs de lettres, de comédies et de romans: « On abandonne lâchement la connaissance des choses solides pour s'attacher aux mots ». Il me tint un grand discours là-dessus avec tant de chaleur, que souvent il en raidissait le bras et fermait le poing. « Trouvez bon, me dit-il à la fin, que j'aie l'honneur de vous aller voir, et vous en saurez plus en un mois que tous ces conteurs de bagatelles ne pourraient vous en apprendre en toute votre vie. Il n'y aura point de grand sujet dont vous ne puissiez parler sur-le-champ; d'une ligne que je vous dirai, vous pourrez tirer mille conclusions et former mille discours.

    Il me vint voir quelque temps après, comme il m'avait promis. J'achetai certains livres qu'on appelle des tables. Il me les expliquait toutes les fois qu'il venait au logis. C'était toute mon occupation. Ses visites et mon étude durèrent un an et quelques mois; j'avais du loisir, je ne connaissais pas encore le grand monde; mais enfin je fus obligée de recevoir tant de visites tous les jours et à tous moments que je ne pouvais plus le voir qu'en compagnie.

Il entra dans ma chambre, un jour que Polixène y était avec Philidor, son frère, qui est un gentilhomme aussi adroit et aussi spirituel que j'en connaisse « Monsieur, lui dit Philidor, vous êtes venu bien à propos; vous avez appris tant de philosophie à Éléonore qu'elle nous fait enrager; je lui disais qu'un amour constant était la plus belle de toutes les vertus. Elle m'a répondu fièrement que je confondais les vertus avec les passions, que l'amour était une passion et non pas une vertu, et qu'une passion ne devient pas vertu par sa durée, mais seulement une plus longue passion. Elle m'a dit cent choses de la même force; je suis à bout, je vous demande secours. » - « Comment vous pourrais-je secourir? » répondit-il à Philidor.

(À suivre)

ОТМЩЁННАЯ КОКЕТКА (1659)

(Продолжение)

– Когда я говорю, что вы должны избегать философов, – продолжила Элеонора, – я не имею в виду говорить ни о враче, ни об отшельнике, ни о вольнодумце, чьё занятие открыто и объявлено. [Но я] знаю некоторых переодетых педантов, педантов в коротких мантиях, кабинетных философов, у которых цвет лица немного более свежий, чем у других, потому что они питаются в тени и никогда не показываются на пыльных улицах и под солнцем; [знаю я и] салонных философов, которые поучают, сидя в креслах, и философов галантных, которые беспрестанно рассуждают о любви, но которые однако не имеют ничего, чтобы полюбить самим. Вы не можете поверить, насколько докучны все эти люди!

Вначале, когда я оказалась в Париже, ещё полном воздуха наших провинций, когда первый встречный относился ко мне хорошо, разговаривая о чём-нибудь со мной, я познакомилась с одним из этих людей. Он случайно зашёл в дом, где я была в гостях вместе с одной моей двоюродной сестрой; одет он был очень просто, на платье не было ни лент, ни кружев, я даже не помню, были ли у него кисточки; на нём была его шляпа, немного лоснящаяся, с небольшим крепом, на его шёлковых чулках не было ни малейшей складки, на плечах его было пальто, камзол застёгнут, маленькая манжета на конце, гренобльская перчатка на руке – у него не было ничего лишнего; игра глазами, улыбка, лёгкие движения сопровождали все эти заученные поклоны, которые вообще ни на что не годны. Сын хозяйки дома оказал ему радушный приём. «Вот мой сын, который счастлив видеть вас», – сказала ему мать.

«Это месье такой-то», – представила она его собравшимся, среди которых было много дам. И я не видела, чтобы они были очень тронуты этим. Я подумала, что разговор, который он прервал своим приходом, так сильно занимал их, что они и не подумали сделать ему комплимент. Его имя не было мне неизвестно – молодые люди, возвращавшиеся из Парижа в провинцию, говорили мне о нём. Он занял место рядом со мной, и разговор о некоем браке, который был заключён при дворе, продолжился. Ни он, ни я не сказали ни единого слова: я – потому что ровным счётом ничего не знала об этом, он – потому что эта тема ему не нравилась. Но он вообразил, что одна и та же причина заставила молчать нас обоих! Подождав некоторое время, он сказал мне низким голосом: «Мы с вами, ни вы, ни я, не участвуем в общем разговоре; и мы можем немного поговорить, не потревожив остальных, к тому же, они говорят так громко, что, кажется, заглушают самих себя. И следовательно, им будет невозможно, в том шуме, который они производят, услышать нас».
Я ему ответила, он мне сказал ещё несколько слов; я ответила ему на ещё несколько вопросов, но я всегда стремилась вкладывать в то, что я говорю, какую-нибудь перчинку и какое-нибудь необычное слово. Он признал во мне провинциалку; задал мне сотню вопросов о моём городке, о том, когда я появилась на свет, о том, как меня зовут, где я живу, о книгах, которые я читала. Чего только не наговорил он против Бальзака, Вуатюра и всех творцов литературных «Писем», комедий и романов! «Трусливо отказываются от настоящих дел, чтобы цепляться за слова!» – негодовал он. Он обрушил на меня огромное рассуждение об этом с таким жаром, что часто вытягивал руку и сжимал кулак. «Сочтите за благо, – сказал он мне напоследок, – что я имею честь видеться с вами, и за один месяц вы узнаете больше, чем все эти рассказчики о пустяках не смогли бы научить вас за всю вашу жизнь. Не будет ни одной большой темы для разговора, о которой вы не смогли бы при случае поговорить, из одной фразы, которую я вам скажу, вы сможете вывести тысячу умозаключений и составить тысячу рассуждений.

Он пришёл ко мне через некоторое время, как и обещал. Я купила какие-то книги, называемые таблицами. Он объяснял их мне каждый раз, когда приходил в дом. Это было всё, чем я занималась. Его визиты и мои занятия продолжались год и несколько месяце; у меня было свободное время и я ещё не знала большого света, но в конце концов я была вынуждена принимать так много гостей всякий день, и каждый раз я не могла видеться с ним иначе, как в обществе.

Однажды он вошёл в мою комнату, когда Поликсена была там с Филидором, её братом, джентльменом столь же ловким и остроумным, насколько мне известно. «Месье, – сказал ему Филидор, – вы пришли очень кстати; вы так много научили философии Эдеонору, что она приводит нас в ярость; как-то раз я сказал ей, что неизменная любовь – самая прекрасная из всех добродетелей. На что она гордо ответила мне, что я путаю добродетели со страстями, что любовь – это страсть, а вовсе не добродетель, и что страсть не становится добродетелью из-за своей продолжительности, но становится всего лишь более продолжительной страстью. Она привела мне ещё сотню столь же сильных доводов; я дошёл до точки и прошу вашей помощи!»
– Как же я смогу тебе помочь? – ответил он Филидору.

Jean-Louis Guez de Balzac (1597 – 1654), литератор, писавший в жанре литературных писем;
Венсан Вуатюр (1597 – 1648), французский поэт, так же известный в жанре литературных писем.

(Продолжение следует)

VagneR

Цитата: Вл. Самошин от 28 января 2023, 17:05Да, вы правы. И кабаре в переводе неуместно, и харчевня звучит слишком "по-русски", если так можно выразиться, да и фраза получилась двусмысленной... Напишу тогда "которые бегают из одного кабаре в другое, а из другого в третье", а в примечании отмечу то, что вы сказали: французские кабаре XVII века отличались от современных, а именно, что они не были связаны с развлечениями, а были местом, где люди обедали.
Закусочная не годится?


Damaskin

Цитата: VagneR от 28 января 2023, 18:00Закусочная не годится?

Нет, конечно.

Цитата: Вл. Самошин от 28 января 2023, 17:05Напишу тогда "которые бегают из одного кабаре в другое, а из другого в третье", а в примечании отмечу то, что вы сказали: французские кабаре XVII века отличались от современных, а именно, что они не были связаны с развлечениями, а были местом, где люди обедали.

Нет, кабаре однозначно не пойдет. Сразу другой образ - красотки, выплясывающие канкан и т. п.
Auge um Auge und die ganze Welt wird blind sein.

Damaskin

Кстати, насчет кабаре:

ЦитироватьВ кабаре подавали только вино; обычно такое заведение состояло из главного зала, окруженного отдельными «кабинетами», которые снимали группы клиентов.

("Повседневная жизнь европейских студентов от Средневековья до эпохи Просвещения", глава "Кабаки")

И дальше слово кабак употребляется как синоним кабаре:

ЦитироватьТаверны и кабаки множились и процветали по всей Европе, и студенты всех без исключения университетов усердно их посещали, к великому неудовольствию своих родителей, чьи денежки утекали, словно вода в песок.

https://culture.wikireading.ru/20640
Auge um Auge und die ganze Welt wird blind sein.

Вл. Самошин

Что ж, тогда напишу: "бегали по кабакам", хотя, признаюсь, мне очень понравился вариант, который предложила VagneR...

Кстати, Damaskin, прошу и вас, и тех, кто заглядывает в эту рубрику, со снисхождением отнестись к шероховатостям стиля перевода, (имея в виду, что и оригинал – отнюдь не образчик в этом отношении), а также к возможным неточностям и даже ошибкам, ведь этот перевод – всего лишь своего рода проба пера, пера, которое я давно уже не макал во французскую "чернильницу"...

_Swetlana

ЦитироватьДо середины 18 века еду и напитки подавали во Франции только в тавернах и трактирах. Меню, как правило, не отличались разнообразием: вареное или запеченное мясо без соуса и овощи сезона. Затем стали появляться первые рестораны.
https://silver-slider.livejournal.com/674722.html

Damaskin

Цитата: Вл. Самошин от 28 января 2023, 21:07Кстати, Damaskin, прошу и вас, и тех, кто заглядывает в эту рубрику, со снисхождением отнестись к шероховатостям стиля перевода, (имея в виду, что и оригинал – отнюдь не образчик в этом отношении), а также к возможным неточностям и даже ошибкам, ведь этот перевод – всего лишь своего рода проба пера, пера, которое я давно уже не макал во французскую "чернильницу"...

Любому переводчику необходим редактор.
Auge um Auge und die ganze Welt wird blind sein.

Вл. Самошин

Так я вовсе не против редакторов. Просто одни из них, редактируя, не унижают, а другие делают это намеренно...

Damaskin

Цитата: Вл. Самошин от 29 января 2023, 12:05Просто одни из них, редактируя, не унижают, а другие делают это намеренно...

Да вас, похоже, все унижают. Первый раз встречаю настолько обидчивого человека.
Auge um Auge und die ganze Welt wird blind sein.

Вл. Самошин

Небольшой off-top (не удержался таки на свою голову!) – перевод сонета Венсана Вуатюра, в котором он прославляет красоту некоей Филис...

VINCENT VOITURE (1597 – 1648)

LA BELLE MATINEUSE

Des portes du matin l'Amante de Céphale,
Ses roses épandait dans le milieu des airs,
Et jetait sur les cieux nouvellement ouverts
Ces traits d'or et d'azur qu'en naissant elle étale,

Quand la Nymphe divine, à mon repos fatale,
Apparut, et brilla de tant d'attraits divers,
Qu'il semblait qu'elle seule éclairait l'Univers
Et remplissait de feux la rive Orientale.

Le Soleil se hâtant pour la gloire des Cieux
Vint opposer sa flamme à l'éclat de ses yeux,
Et prit tous les rayons dont l'Olympe se dore.

L'Onde, la terre et l'air s'allumaient alentour
Mais auprès de Philis on le prit pour l'Aurore,
Et l'on crut que Philis était l'astre du jour.

ВЕНСАН ВУАТЮР (1597 – 1648)

ПРЕКРАСНОЕ УТРО

На пороге рассвета любовница Кефа́ла,
Всюду в воздухе рассы́пала свои розы,
И на открытое небо их бросила снова –
И золото и лазурь, родившись, являла.

Когда дивная Нимфа, в моём сне фатальном,
Сияя, столь привлекательно, ко мне явилась,
Показалось мне, что она одна́ мир осветила,
И берег восточный огнём лишь она́ заливает.

Но тут же Солнце поспешило, во славу Неба,
Противопоставить своё пламя глаз её блеску,
И все лучи, что Олимп золотили, себе забра́ло:

И волны, и земля, и воздух воспламенились,
Но рядом с Филис Солнце за Аврору приня́ли,
И только её звездою дня все считали – Филис!


Перевёл с французского Владимир Самошин.

Любовница Кефала – одновременно иносказательно и о заре, и о красвице. Кефал – один из героев древнегреческой мифологии, в которого влюбилась богиня зари Эос.
Рядом с Филис... – то есть Филис настоько прекрасна, что все посчитали звездою дня именно её, а не Солнце.

Вл. Самошин

Цитата: Damaskin от 29 января 2023, 12:07Да вас, похоже, все унижают. Первый раз встречаю настолько обидчивого человека.
Нет, не все. Но есть и такие, о которых я сказал, которые унижают  н а м е р е н н о.

Damaskin

Цитата: Вл. Самошин от 28 января 2023, 21:07хотя, признаюсь, мне очень понравился вариант, который предложила VagneR...

Во-первых, закусочная не ассоциируется с Францией 17 века, во-вторых, это место, куда люди заходят закусить во время какого-то перерыва в работе. Философ же бегает в кабак. Как в бурсацком анекдоте:
- Кто? Куда? Зачем?
- Философ. В кабак. За водкой.
Auge um Auge und die ganze Welt wird blind sein.

Damaskin

Из меня, конечно, редактор никакой. Я невнимателен, да к тому же очень мало занимался переводами прозы.
Стихи, пожалуй, могу редактировать.
Auge um Auge und die ganze Welt wird blind sein.

Вл. Самошин

Цитата: Damaskin от 29 января 2023, 12:15Во-первых, закусочная не ассоциируется с Францией 17 века...
Как ни странно, именно это меня и привлекло в варианте, предложенном VagneR, поскольку и кабак, и трактир звучат (для меня) слишком по-русски.
Цитата: Damaskin от 29 января 2023, 12:15Философ же бегает в кабак.
Вот пример намеренного унижения: ведь я же согласился с вами по поводу "кабака", но вам этого мало, раз вы всё равно об этом пишете.

Вл. Самошин


Damaskin

Auge um Auge und die ganze Welt wird blind sein.

Damaskin

Цитироватьне имею в виду говорить

Мне одному такая конструкция кажется странной?
Auge um Auge und die ganze Welt wird blind sein.

Вл. Самошин

Нет, не вам одному. Мне тоже. Но именно к подобным нескладным фразам я и просил вас проявлять снисхождение. Ведь можно же было этот ваш, по сути риторический, вопрос задать и по-другому, более тактично...

Быстрый ответ

Предупреждение: в этой теме не было сообщений более 120 дней.
Возможно, будет лучше создать новую тему.

Обратите внимание: данное сообщение не будет отображаться, пока модератор не одобрит его.

Имя:
Имейл:
ALT+S — отправить
ALT+P — предварительный просмотр